Piskaranje iz srca

Još kao devojčica stalno sam nešto piskarala. Deca su se radovala kad dobiju igračku ili neki slatkiš, a ja sam se radovala novoj svesci. Znajući to, tata mi je često kupovao nove, lepe sveske. Ne sećam se tačno šta sam sve pisala. Sećam se jedne gde sam pisala muška i ženska imena po azbuci. 😊 Gledala bih televiziju i zapisivala nova imena koja čujem.
Kad sam bila starija, napravila sam leksikon. Najzanimljivije je bilo kad sam po drugarici poslala leksikon simpatiji da se upiše.
Posle toga, na red je došao dnevnik. Podstaknuta knjigom Dnevnik Ane Frank, krenula sam i ja da zapisujem svoje avanture. Taj dnevnik je obuhvatio i vojni rok tadašnjeg dečka, bombardovanje, moj prvi posao….
Nakon toga, sledio je drugi, ozbiljniji dnevnik.
Onda su došli na red recepti, sveske

a522a6005d1cb428ea34ef1769cd7452_XL

Dnevnik moje mašte

sa citatima, pesmama i na kraju pričama.

Nova porodica

Nastavak „Kad padnu maske“


Posao u novoj firmi bio je za Jovanu pravi izazov. Uvek je bila predana poslu i trudila se da sve uradi što bolje može. Vlasnik firme Milan gledao je iz prikrajka zadovoljan odlukom koju je doneo, da zaposli Jovanu. Odavno je bio zadovoljan njenim radom dok je još radila kod Isidore i želeo je  da i on ima takvog saradnika. Ni na kraj pameti mu nije bilo da će baš ona biti ta njegova savršena saradnica.
Nakon mesec dana dao joj je malu povišicu. Bila je presrećna. Iako je već dobijala dobru platu ovo povećanje dalo joj je još više elena za rad i jednostavno letela je po firmi.
Milan je bio dobar poslodavac koji poštuje radnika i uvek je tu da sasluša o eventualnim problemima.
Jovana mu je bila zahvalna zbog svega što je uradio za nju.
Pre par godina umrla mu je žena. Od onda živi sam sa trinaestogodišnjim sinom. Znajući to Jovana im je često spremala kolače, pite a ponudila se i da im kuva.
Milan je u početku odbijao to ne želeći da joj stvara obavezu ali obzirom da je bila uporna u svojoj nameri pristao je.
Dolazila bi posle posla i spremala im razne ukusne đakonije. Dečak je brzo zavoleo i uživao je u njenom društvu.
I Milanu je sve više prijalo njeno društvo. Jednom prilikom pozvao je da izađu na večeru. Bila je zbunjena ponudom ali ipak je pristala. Volela je njegovo društvo.
– Draga Jovana, od kad si kod mene život mi se toliko promenio. Na bolje, naravno. – namignuo joj je. Na to ona pocrvene i stidljivo odgovori.
– I ja sam mnogo srećnija od kad radim kod tebe.
– Znaš, mnogo mi prija tvoje društvo. A vidim da te i Sergej voli. Sviđaš mi se i voleo bih da imam sa tobom više od prijateljstva i poslovne saradnje.
Jovana  ga je gledala sa sjajem u očima.
Videvši na njenom licu odobrenje spusti svoju ruku preko njene.
Od tada su provodili po ceo dan zajedno. Odvajali su se samo noću.
Jednog dana predložio joj je da se preseli kod njega.
Otkazala je stanarinu i sve svoje stvari prenela kod Milana. Svo troje bili su presretni.
Na kraju ipak njen život bio je ispunjen. Dobila je odličan posao, čoveka koji je obožava i dete koje nije imala. Dobila je porodicu.
T.S.

Kad padnu maske

Jovana je dugi niz godina radila u firmi koja se bavila proizvodnjom i prodajom tekstilne robe. Radila je sve. Od nabavke materijala, krojenja, ponekad šivenja, prodaje pa i u knjigovodstvu. Nije imala određeno radno vreme. Već oko 6 sati ujutru bila je u proizvodnji i razvrstavala posao, da bi oko deset dogovarala sa kupcima količinu i cenu poručene robe a u posle podnevnim časovima knjižila izdate fakture i rasknjižavala uplate kupaca.
Vlasnica Isidora došla bi ponekad čisto da prošeta firmom i izda naredbu za podizanje dividende.
Jovana je volela svoj posao i retko kad bi se požalila da je umorna. Tek kad bi došla kući osetila bi posledice celodnevnog rada.
Isidora je bila dobra prema Jovani. Obećavala joj je povećanje plate ali, po njenim rečima, nije imala mogućnosti za to. Ali zato bi odlazila dva puta godišnje na odmor, kupovala automobile na par godina i oblačila se po najskupljim buticima.
Jovana joj nije zamerala. Divila joj se kako zna da organizuje posao, kako ima divnu komunkaciju sa klijentima i želela da i ona bude takva.
Jovana sem poslovnog drugi život nije imala. Bila je u nekim kratkotrajnim vezama ali nikad se nije udala. Život je prolazio.
Od male plate nije mogla da podigne kredit za stan tako da je celog života bila podstanar.
Imala je 56  godina kad je Isidora  pozvala u svoju kancelariju na razgovor.
– Joko, moram da ti saopštim da prodajem firmu. Selim se u inostranstvo.
– Ali, kako to odjednom…? Gde ću ja sad? Prodaj je meni! Kako budem ostvarivala zaradu slaću ti novac.
– Ha, ha pa ne prodajem firmu na kredit. Treba bi odmah novac. – podrugljivo je odgovorila Isidora.
– Ali ko će mene sad da zaposli? A nemam novca da sama započnem posao.
– Pa šta ja tu mogu. Nisam ti ja majka da brinem šta ćeš ti da radiš.
Jovana pognutih ramena napusti kancelariju. Pokupi svoje stvari i zauvek napusti firmu.
Njena divna Isidora je pokazala svoje pravo lice. Dok joj je trebala bila je divna prema njoj a sad maska je pala i otkrila njeno odvratno lice.
Tih dana mnogo je razmišljala šta sad da radi. Šetajući jedno veče srela je vlasnika velike firme koji je kupovao robu od njih.
-Jovana, čujem da Isidora prodaje firmu?
– Da, tačno je.
– A gde si sad ti, gde radiš?
– Nigde. – sa bolom u glasu odgovori mu.
– Šta kažeš da dođeš kod mene? Saradnik kao ti baš bi mi dobro došao.
– Pa, to je odlična ideja! Vrlo rado! Uvek smo lepo sarađivali. – Veselo odgovori ona.
Pozdraviše se uz dogovor da već sutra dođe na posao.
Jovana ode kući i sada spokojna brzo utonu u san.