Novi život

Mirjana je to jutro ustala kao i obično u 6h. Skuvala je kafu, spremila torbu sa dokumentacijom za posao i sela desetak minuta da na miru popije kafu. U tom momentu zazvoni telefon. Pogleda svoj telefon ali zvuk je dopirao sa radne kuhinjske ploče. Shvati da je njen muž zaboravio telefon kod kuće. Posle nekoliko zvona, reši da se javi i da kaže tom nekom da je njen muž zaboravio telefon i da probaju da ga nazovu na telefon u kancelariji.
Otvorivši vezu, nije ni stigla da se javi kad je odande čula mazni ženski glas.
„Ljubavi, noć sam kasno legla. Kad si otišao gledala sam neki film i jutros nisam mogla da ustanem i odem na posao. Poslala sam im poruku da sam bolesna. Čula sam da si trubio ispred prozora ali nisam mogla da podignem glavu. Mislim da je dosta doprinelo i vino koje smo noćas popili…. Zvaću te kasnije… Odoh još da spavam… „ Veza se prekide a Mirjana ostade skamenjena.
Reši da se pribere i kad dođe s posla porazgovara sa mužem. Sigurno je neka greška. Možda je žena tako bunovna okrenula pogrešan broj… Ali nije… Pisalo je na displeju Mima. Ali neće prerano donositi zaključke.
Na poslu je dočeka još jedno iznenađenje. Koleginica joj, tužna pogleda saopšti da je tražio direktor. Ne primetivši njen pogled, ode kod direktora.
„Draga koleginice, došlo je do nekih preraspodela posla i moram Vam saopštiti da radite do prvog a onda, nažalost, morate da odete. Kao višak radne snage.“
Još jedan šok od jutros. Ali ovde su stvari kristalno jasne, ostala je bez posla.
Sporim koracima, s teškim nogama, kao olovo da ima oko zglobova, jedva se odvuče do svog stola. Koleginica je tužno pogleda i samo joj poturi šolju kafe i ode.
Te večeri, vraćajući se s posla, totalno rasejana na semaforu udari auto ispred sebe. Sva sreća nije oštetila taj drugi auto, pa se brzo raziđoše. Ali na svojim kolima razbila je levi far.
Ulazi u kuću i čuje muža kako veselo cvrkuće preko telefona. Noge joj zadrhtaše ali natera sebe da se pribere i veselo se javi mužu. Čuvši joj glas brzo prekide vezu.
„Zdravo draga, loše izgledaš, sigurno si premorena. „
„Imala sam odvratan dan. Dobila sam otkaz i sad sam udarila jedan auto na semaforu. „
Priđe i zagrli je. „Biće sve ok, važno da si ti dobro „ Prepusti se njegovom zagrljaju i na momenat oseti onaj spokoj kao uvek u njegovom zagrljaju.
„Danas ti je telefon ostao kod kuće. „
Odjednom se uspravi i pusti je iz zagrljaja.
„Da, zaboravio sam…. „
„Dok sam pila kafu zazvonio je i… Kad sam otvorila vezu, neka žena je pričala o nekom vinu, o tome kako je gledala film kad si otišao… O tome kako si joj jutros svirao ispred prozora…. „
Zaledila se kad je videla da se unervozio i spustio pogled.
„Znaš, dok si ti bila na službenom putu…. Koleginica iz firme pored naše…. Izašli smo na večeru i eto… Desilo se. I moram ti priznati da je volim i da mi je drago da si to spomenula, nisam znao kako da ti kažem. „
Mirjana više nije imala snage, slomljena sela je na kuhinjsku stolicu, bez reči, gledajući u jednu tačku, pustila je da je emocije preplave. Suze su joj kvasile lice bez i jednog puštenog glasa ili pomeranja lica.
Nije ni pokušao da je umiri. On je svoju dušu olakšao i otišao je mirno da spava.
Te noći oka nije sklopila. Čim je ustala ujutru, počela je da se pakuje.
Spakovala je najvažnije stvari, sela u auto i otišla kod njenih. Majka kad je videla, ne pitavši je ništa, čvrsto je zagrli i uvede u kuću.
Danima je sedela u svojoj devojačkoj sobi, nije izlazila. Javila je svojim, sad bivšim kolegama da je bolesna. Niko se nije bunio što neće doći.
Svašta joj je prolazilo kroz glavu tih dana. Bilo je ili da se prepusti tome ili da nešto preduzme sa svojim životom. Odlučila se za drugu varijantu.
Sledeće jutro je ustala, lepo se obukla, šminkom prekrila podočnjake i izašla iz kuće da traži posao.
Nije bilo to baš tako lako ali bila je uporna. Posle dve nedelje dobila je odgovor iz jedne firme da je primljena. Imala je sreće da dobije jako dobro radno mesto sa odličnom platom. Nakon nekog vremena dobila je rešenje da je primljena u stalni radni odnos. Roditelji su joj ponudili kuću pokojne bake. Rado je prihvatila to i posle manjih prepravki, preselila se u svoj novi dom.
Vraćajući se s posla, jedne večeri, pogled joj privuče komšija koji kosi travu u svom dvorištu. Pogleda je i veselo joj se javi.
Biće ovde jako zanimljivo. Nasmeja se i uđe u kuću. Posle dva dana, neko joj pokuca na vrata.
„Dobro veče, izvinjavam se što smetam, ali ponestalo mi je kafe, a strašno mi je pao pritisak, pa ako mogu da pozajmim malo…..? „Mangupi joj se nasmeja.
I ona se nasmeja na njegov nespretni pokušaj da se upozna sa njom.
„Mislim da mogu da rešim taj Vaš problem sa pritiskom „ Nasmeja se i pozva ga na kafu.
Od te večeri, često su kafenisali, da li zbog pritiska ili nečeg drugog ali prijalo je i jednom i drugom.
Mirjana je uskoro potpuno potisnula sve ružno što joj se dešavalo i prepustila se uživanju u svom novom životu.
T. S.

Advertisements

2 Comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s