Već je bilo oko pet posle podne kad se Nina uputila putićem kroz šumu planirajući da vidi Vrdničku kulu. Nije planirala to ali drugarica Bojana joj je rekla da bi bilo lepo da vidi i to dok je u Vrdniku.
Taksijem je došla do etno sela.
Bilo je lepo, toplo posle podne.
Obučena u dugu belu, lanenu haljinu sa šeširom na glavi izgledala je kao neka vila.
U malenom pletenom rancu ponela je flašu hladne vode i jedan sendvič.
Uzbuđena zakoračila je u šumu. Iako prohodna, sa stazicom od drvenih stepenika, šuma je imala dozu mističnosti.
Ninu je uvek šuma privlačila ali nije imala često prilika da bude u njoj.
Čim je zakoračila u nju srce je počelo brže da joj lupa. Išla je hrabro ka kuli kao da je neka sila vuče.
Nakon desetak minuta hoda stigla je do te stare građevine. Istovremeno je izgledala i lepo i zastrašujuće. Izvadila je telefon i napravila par fotografija. Ali nije smela da uđe u nju. Okrenula se da krene. Osetila je hladan vetar sa leve strane. Naježi se istog trena i pogleda ulevo. Kraj jednog panja ugleda vino.
Na staroj prašnjavoj boci, izbledelim slovima pisalo je Markus Aurelije Prob.
Gledala je začuđeno ne znajući ko je to. Vratila je bocu tamo gde je našla.
Krenula je stazicom ka izlazu iz šume. Odahnula je kad je izašla. Još jednom se okrenula i pogledala unutrašnjost šume koja je toliko privlačila.
U hotel se vratila peške. Sela je dvorište gledajući ka kuli.
„Kakvu li tajnu krije ta kula?“ Sedela je na klupi ispred hotela razmišljajući o današnjoj šetnji po šumi.
Njeno razmišljanje prekide grmljavina. Pogleda u nebo i zadrhta. Plašila se grmljavine. Odmah je otišla u sobu. Stala je kraj prozora. Pogled joj opet odluta ka kuli na brdu.
Iznenadi se ugledavši veliki oblak prašine koje krenuo odozgo. Brzo zatvori prozore i balkonska vrata.
Grmljavina je bila sve jača. Kiša je počela da pljušti a vetar je jako duvao. U hotelu se čuo zastrašujući fijuk vetra.
Nina je sela na krevet skupljenih nogu moleći se da što pre prođe oluja. Napolju se ništa videlo nije. Sve je bilo belo.
Vetar je divljao sve više. Crepovi su padali sa krova. Grane su pucale. Čulo se lomljenje stavri napolju.
Gore na brdu, u oblaku prašine, stajao je čovek namštenog lica. Stasit, jak u odeći rimskog vojskovođe stajao je Markus Aurelije Prob. Gledao je stazom kuda je otišla njegova ljubav ni ne pozdravivši ga.
Bio je u kuli, na osmotračnici kada je video u prelepoj beloj haljini kako ide ka kuli. Požurio je niz stepenice njoj u susret.
Kada je izašao ona je otišla.
Njegov bes pokrenuo je grmljavinu a potom i oluju.
Nakon dva sata oluja se smirila. Nina se tek tad opusti i ustade da ode do kupatila. Prolazeći kraj stola pogled joj privuče flaša na stolu.
Stresla se ugledavši dve čaše na stolu i flašu na kojoj je pisalo Marcus Aurelius Prob.
T. S.
trsanjaoss 